Uvođenje reda i bezbednost

Uređeno je priobalje uklanjanjem nelegalnih objekata, povećana je efikasnost lokalne administracije uvođenjem Servisnog centra, uvedena je standardizacija vozila u javnom prevozu, kao i sinhronizacija rada svih komunalnih preduzeća, a Beogradska arena više neće nositi ime sponzora jer joj je vraćeno izvorno ime.

Za samo deset meseci, koliko je bilo potrebno da se uklone svi nelegalno postavljeni splavovi, Sava i Dunav su „prodisali", a time i svi građani koji žive u neposrednoj blizini reka ili uživaju u šetnji duž njihovih obala. Uklanjanjem nelegalnih splavova građani dobijaju uređenija šetališta sa manje buke.

Još 2022. godine, Aleksandar Šapić je najavio da će ukoliko bude bio izabran za gradonačelnika Beograda, jedan od njegovih prioriteta biti uređenje obala beogradskih reka, uvođenje komunalnog reda na priobalju, kako bi Beograd na pravi način iskoristio prirodno blago koje ima, a to je da leži na obalama Save i Dunava.

Splavovi su sada u obavezi da imaju legalne priključke za struju i vodu, prečišćivače otpadnih voda, moraju da poštuju propisani nivo buke i ne mogu više biti noćni klubovi. Takođe, moraju biti na propisanoj udaljenosti, kako bi stanovnici ovog dela Beograda posle više decenija mogli da vide reku.

Određeno je 30 lokacija na Savskom šetalištu, izvršena je licitacija, a zatim je započeto uklanjanje svih nelegalnih objekata. Sa savskog šetališta uklonjeno je više od 90 nelegalnih splavova.

Nakon toga, uređen je i potez savske obale od Brankovog mosta do Ušća, sa kojeg je uklonjeno više od 20 splavova. Beograđani konačno mogu da vide jedan od simbola grada, Kalemegdansku tvrđavu, a na ovoj lokaciji, ubuduće, neće se nalaziti više nijedan splav.

Nastavilo se sa uklanjanjem nelegalnih objekata i uređenjem obale Dunava. Sa šetališta „25. maj“ uklonjeni su svi nelegalni splavovi, a obala je uređena. Akcija se nastavlja na potezu od hotela „Jugoslavija“ do Zemuna. Na ovom potezu takođe je izvršena licitacija, određeno je koliko splavova i na kojim pozicijama može ostati.

Čim je završena prva faza raščišćavanja obale od Brankovog mosta do Ušća, umesto brojnih splavova različitih veličina od kojih se nije videla ni reka, ni suprotna strana obale, a neretko je bilo zatrpano smećem i to malo vode između plutajućih objekata, Beograđani sada mogu da uživaju u pogledu na Kalemegdan.

Završena je licitacija za dunavsku obalu, od Zemuna do Ušća, kao i za pozicije kod Kule Nebojša. Od Zemuna do Ušća ukupno će biti 51 jednica zakupa, a kod Kule Nebojša pet jedinica zakupa.

Slika sa beogradskih obala sada se drastično razlikuje od one koju su Beograđani i gosti prestonice mogli da vide ranije. Kako je najavio gradonačelnik Aleksandar Šapić obilazeći sâm završetak tih radova krajem leta 2024. godine, za godinu dana Beograd će dobiti „onoliko plutajućih objekata i splavova za koliko smo smatrali da je optimalno, a to je za dve trećine manje nego što ih je bilo”.

Prema rečima gradonačelnika Šapića, biće oko 80 splavova ukupno na obe obale Dunava i Save, a bilo ih je više od 200. Na potezu od Brankovog mosta do Ušća srpska prestonica će dobiti jedno od najlepših šetališta pored reke u ovom delu Evrope.

„Moram da priznam da osećam veliko zadovoljstvo jer mislim da niko osim mene, pre dve godine kada sam prvi put o tome govorio, nije verovao da je moguće sprovesti ovakvu akciju”, poručio je gradonačelnik Šapić u avgustu 2024. godine obilazeći obalu od Save do Brankovog mosta.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je podsetio da su se prilikom uklanjanja objekata na vodi trudili da ničija imovina ne bude uništavana.

Cilj je da se priobalje uredi i da se na vodi nađu samo objekti koji imaju dozvolu i ispunjavaju određene uslove, pre svega bezbednosne i higijenske, istakao je tom prilikom gradonačelnik Beograda.

Prva faza velikog bezbednosnog projekta Grada Beograda zvanično je završena 26. februara 2025. godine kada je sa radom počeo Komandno-bezbednosni centar u Tiršovoj ulici. 

Ovim projektom Grad Beograd podiže nivo bezbednosti svojih sugrađana, a posebno dece, na najviši mogući nivo.

Veliki bezbednosni projekat Grada Beograda izvodi se u saradnji sa policijom i u stalnoj komunikaciji je sa njenim pripadnicima.

Zadatak ove službe biće da danju patrolira u blizini i oko škola i vrtića, a uveče u stambenim naseljima i da vodi računa o onome šta se dešava. 

- Želimo da maksimalno rasteretimo rad beogradske policije. Radimo na bezbednosti kao nijedan grad u regionu. Bezbednost je za nas jedan od najvažnijih segmenata i njemu smo u potpunosti posvećeni - rekao je Šapić, u svom obraćanju medijima, u decembru 2024. godine.

U prvoj fazi pokrivena su dvorišta svih beogradskih osnovnih škola, odnosno 261 objekat. U Komandno-bezbednosnom centru nalaze se nadzorne kamere svih beogradskih škola i njima je pokriven svaki „pedalj" školskog dvorišta. Kamere u sebi sadrže softvere za prepoznavanje vatrenog i hladnog oružja i prilikom detektovanja predmeta koji ugrožavaju bezbednost dece automatski šalju signal centru. 

U planu je da sve osnovne škole i vrtići imaju vrstu „panik" aplikacije preko koje će zaposleni u vaspitno-obrazovnim ustanovama moći da obaveste policiju ukoliko primete opasnost po bezbednost dece u najkraćem mogućem roku.  

Čitav projekat je rađen u skladu sa zaštitom ličnih prava, a prema instrukcijama zaštitnika građana.

Postavljanje video nadzora u svim školama i vrtićima, jedan je od najvećih bezbednosnih projekata u Beogradu. Svi vrtići i škole u Beogradu biće pokriveni sistemima video-nadzora sa kamerama koje imaju posebne senzore. Osnovne škole (261 objekat) su već pokrivene ovim sistemom, a do kraja jeseni 2025. godine biće postavljen video nadzor i u svim vrtićima. Komandno-bezbednosni centar nalazi se u Tiršovoj ulici. 

Video nadzor će funkcionisati 24 časa dnevno i biće povezan sa komunalno-bezbednosnim stanicima. Ovim sistemom će biti pokrivene sve urbane sredine na teritoriji grada i ukoliko se utvrdi da ima bilo čega što ugrožava bezbednost građana, o tome će biti obaveštena policija.  

Komunalno-bezbednosne stanice biće postavljene u svih 17 beogradskih opština. Grad će na taj način imati najmoderniji centralni video-nadzor svih školskih i predškolskih dvorišta sa softverom koji ne postoji u ovom delu Evrope.

Do marta 2025. godine postavljeno je 15 komunalno-bezbednosnih stanica. Do kraja 2025. godine, prema ranijim najavama, biće postavljeno više od 50 objekata, a kako je gradonačelnik Aleksandar Šapić na konferenciji za novinare 19. marta 2025. godine najavio postoji mogućnost da do kraja 2025. godine budu postavljene sve 104 stanice.

Postojaće jedan centralni nadzor nad svim kamerama, ali će svaki deo grada pored toga imati i komunalno-bezbednosnu stanicu. One će biti povezane sa školama i vrtićima u okolini odakle će ekipe da ih obilaze u toku dana.

Postavljanjem nadzora u svim školskim dvorištima i dvorištima vrtića, Grad Beograd pokazuje spremnost na fizičko-tehničku podršku policiji, pre svega, na mestima gde deca provode najviše vremena, a očekuje se da će ovaj projekat, koji se sprovodi na inicijativu Aleksandra Šapića, najvećim delom biti realizovan u 2025. godini.

Beograd će dobiti 104 komunalno-bezbednosne stanice, do sada je postavljeno 15 objekata.

Komunalno-bezbednosna stanica, koja je prva postavljena, na Novom Beogradu.

Tokom 2022. godine osnovan je novi gradski Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju, redefinisani su poslovi i uloga komunalne milicije u Beogradu, promenjen je naziv u „Beogradski lični" – BELI. Beli je pripadnik komunalne milicije, asistent i pomoć svakom građaninu, na usluzi Beograđanima - prijatelj, asistent, zaštitnik, nadzornik.

Beogradski lični asistenti - BELI vode računa o komunalnom i javnom redu i biće raspoređeni širom grada u nove 104 komunalno-bezbednosne stanice. Pored toga što će nadzirati škole i vrtiće njima će građani moći da prijave komunalni problem. 

Radi povećanja efikasnosti lokalne administracije, 2023. godine, na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića, sa radom je počeo Servisni centar. Sve gradske službe su na jednom mestu, Beograđani više ne moraju da razmišljaju o tome ko je za šta nadležan.

Servisni centar je otvoren sa ciljem da građani na jednom telefonskom broju mogu da dobiju sve informacije od komunalnih, javnih i drugih preduzeća čiji je osnivač Gradska uprava.

Tako je počeo proces sinhronizacije rada javnih i komunalnih preduzeća.

Servisni centar grada Beograda je dostupan 24 časa sedam dana u nedelji na broj 11011, kao i putem imejl adrese [email protected] za sve vrste prijava, pitanja, primedbi i predloga građana na komunalne probleme u Beogradu, gradske službe i sekretarijate.

Servisni centar grada Beograda objedinjuje sistem komunikacije između Gradske uprave grada Beograda i javnih komunalnih preduzeća, sekretarijata, kao i prijave iz nadležnosti inspekcijskih službi.

U okviru Servisnog centra nalaze se sledeća preduzeća: JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ , JKP „Beogradske elektrane“ , JKP „Javno osvetljenje“ , JKP „Parking servis“ , JKP „Zelenilo Beograd“ , JKP GSP Beograd, JKP „Beograd put“ , JKP „Gradska čistoća“ , JP „Gradsko stambeno“ , JKP „Infostan i tehnologije“ i Komunalna milicija. 

Pozivanjem Servisnog centra Beograđani dobijaju informaciju kome da se obrate ukoliko to nije Grad. Do sada je ostvareno više od dva miliona poziva Beograđana.

Ovakvim sistemom ne mogu da se pohvale ni gradovi koji su daleko ekonomski snažniji od Beograda.

 Od 8. maja 2024. godine počela je da se primenjuje Odluka o taksi prevozu da sva taksi vozila moraju biti bele boje.

Taksisti su imali rok do 2024. godine da je primene. Na ulicama Beograda je više od 6.000 taksi vozila.

Po prvi put je uvedena standardizacija svih vozila koja učestvuju u javnom prevozu Beograda. Postavljeni su novi uslovi i oprema koje svako vozilo mora da poseduje kako bi učestvovalo u javnom prevozu. Uveden je dupli GPS sistem za praćenje vozila, svako vozilo mora da ima vaj-faj uređaj, aparat za kupovinu karata putem platnih kartica (u periodu kada se javni prevoz plaćao – do 1. januara 2025. godine), displej sa najavom stajališta, kao i zvučnu najavu. Sva nova vozila koja učestvuju u javnom prevozu biće plave boje. U planu je da do kraja 2026. godine bude obnovljen čitav vozni park grada Beograda, da na ulicama bude više od 1.300 novih plavih autobusa, kao i novi tramvaji i trolejbusi.

Uvedena je praksa noćnih radova, radova vikendom i van saobraćajnih špiceva, a rad svih javnih preduzeća je sinhronizovan, jer se taj model pokazao kao najbolji za neometano funkcionisanje grada.

Rekonstrukcija Višnjičke ulice na Paliluli je bila jedan od najsloženijih poduhvata kada je reč o samom procesu rada jer ovom saobraćajnicom svakodnevno prolazi veliki broj vozila. Ovo je bio glavni razlog zašto je Grad nastojao da maksimalno skrati rok radova, kako bi građani dolazili što manje u stresne situacije zbog zastoja u saobraćaju: radovi su tekli noću, vikendima, van špica, u toku leta.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je istakao da je primenjen primer rada koji je podrazumevao da se sinhronizovanim radom svih gradskih i republičkih službi o jednom trošku i u istom vremenskom periodu završi rekonstrukcija uz što manje ugrožavanje svakodnevnog života Beograđana.

Gradonačelnik je više puta isticao da simboli Beograda neće biti na prodaju, pa je, na primer, vraćeno izvorno ime „Beogradskoj areni“, uklonjen stari naziv i postavljen novi. Beogradska arena postala je beogradska - prešla je iz DOO u javno preduzeće.