Tradicionalne vrednosti i nasleđe

Ukoliko želimo da na pravi način vaspitavamo buduće generacije, treba da negujemo zajedništvo i slogu, da pokažemo da postoje i da poštujemo tradicionalne vrednosti, da ne smemo da odustanemo od njih, niti od naše prošlosti, rekao je gradonačelnik Aleksandar Šapić prilikom predstavljanja prve manifestacije „Beogradski dani porodice“.

Negovanje sećanja na ljude i događaje koji su oblikovali našu istoriju važno je radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta. 

Manifestacija „Beogradski dani porodice“ postaje gradska tradicija - organizovana je 2024. godine drugi put zaredom.

„Beogradski dani porodice” su jedinstvena manifestacija kod nas, koju je pokrenuo Aleksandar Šapić tokom gradonačelničkog mandata 2023. godine. Ideja i misija ove manifestacije jeste očuvanje porodičnog jedinstva i tradicionalnih vrednosti, koje se temelje na osnovnoj ćeliji društva – porodici.

Manifestacija „Beogradski dani porodice 2024” počela je 13. aprila i trajala je do 15. juna, s tim što je 15. maj – Međunarodni dan porodice, posebno obeležen. Tokom dvomesečnog trajanja organizovan je bogat program na više gradskih lokacija. Sadržaji su obuhvatali oblast umetnosti, sporta i zabave. Atraktivni programi bili su namenjeni stanovnicima Beograda i posetiocima prestonice svih starosnih dobi.

Koncept je tako zamišljen da odgovara interesovanjima svakog člana porodice: „Beogradski dani porodice" uključuju susrete, igru, zabavu u prirodi i kontakte sa životinjama namenjene najmlađima, zatim široku paletu muzičkih žanrova, kao sportske i edukativne događaje.

Tokom trajanja manifestacije organizovano je više od sto koncerata klasične, džez, bluz i pop-rok muzike, učestvovalo je više od 350 izvođača i više od 100 muzičkih sastava, kao i kulturno umetnička društva iz cele Srbije. U sklopu „Beogradskih dana porodice 2024” održani su već tradicionalni „Karneval brodova”, „Ulični karneval”, a prikazano je više od 50 bioskopskih projekcija na otvorenom i više od 30 pozorišnih predstava.

„Beogradski dani porodice” su imali 18 tematskih zona na više lokacija, od Trga republike, preko Knez Mihailove ulice do Kalemegdana i postavljeno je 10 bina. Pružena je šansa najboljim mladim bendovima, kao i brojnim kulturno-umetničkim društvima iz čitave Srbije da prvi put nastupe i pokažu svoja dostignuća. U celokupan program manifestacije uključeno je oko 30 postojećih festivala. Na Trgu republike je organizovano „Kolektivno venčanje”, koje uvek privlači veliku pažnju.

Na ovoj manifestaciji predstavljen je 2023. godine i novi slogan grada „Beograd – grad radosti” (engl. 'Belgrade, Sity of Joy').

„Beograd nije samo grad provoda i zabave, kako neki vole da nas predstave. Beograd je daleko više od toga. Radost je termin koji u sebi sadrži i zabavu i provod, ali i sreću, kulturu, lepo vaspitanje, gostoprimstvo za sve one koji ga posećuju, ali i brigu o onima koji u njemu žive. Radost je kada poštujemo jedni druge, ljubav i sve ono što nosi radost života. Radost je život i zato će novi slogan našeg grada biti 'Beograd, grad radosti'“, rekao je gradonačelnik Šapić.

„Beogradski dani porodice” su manifestacija, koja je proglašena za manifestaciju od posebnog značaja za Grad Beograd.

Nakon što je više od 20 godina pošta žrtvama komunističkog terora odavana u blatu i korovu, spomenik „Kraljeva česma“ u Lisičjem potoku je restauriran, a prostor oko njega uređen u spomen-park.

Ovaj kompleks podignut je u znak sećanja na kralja Aleksandra I Karađorđevića, a na ovom mestu je neposredno posle Drugog svetskog rata streljano više hiljada nevinih žrtava komunističkog režima. 

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je inicirao obnovu „Kraljeve česme” zbog posebnog značaja za naš narod. On je na odavanju počasti povodom 90. godišnjice smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića istakao da je kralj  jedna od najvažnijih ličnosti u našoj istoriji i takvo mesto zaslužuje u srpskom društvu, kulturi i istoriji.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je predao inicijativu Ministarstvu kulture za podizanje spomenika generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću.

Pored prve lokacije u parku „Terazijska terasa”, predložio je još jednu u Parku prijateljstva na Novom Beogradu. 

Pre nego što je predao inicijativu Ministarstvu kulture, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, u septembru 2024. godine je podneo zvaničnu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda da se Dragoljubu Draži Mihailoviću podigne spomenik u parku Terazijska terasa.

Posle saglasnosti Ministarstva kulture, ovaj predlog će se naći pred odbornicima Skupštine Grada Beograda.

Spomenik braniocima Beograda se nalazi na Dunavskom keju u blizini sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i jedan je od najvažnijih spomen-parkova u glavnom gradu.  Podignut je 1988. godine, delo je vajara Nikole Kolje Milutinovića. Izgrađen je u kamenu i bronzi, a visok je 350 centimetara.

Na ovom mestu su uklonjeni teniski tereni koji su bili u neposrednoj blizini, napravljen je park, proširena biciklistička staza, postavljeni su stubovi, posađeno je 200 novih sadnica, kao i informativne table o kom spomeniku je reč.

Čitav kompleks u okolini spomenika je proširen i uređen, čime je ukazano poštovanje prema onima koji su u Prvom svetskom ratu žrtvovali svoje živote za odbranu Beograda i otadžbine.

Spomenik je danas jedan od simbola Beograda i važno istorijsko mesto. Posle konačnog uređenja je ponos prestonice i dokaz da heroji koji su branili naš grad protiv mnogo jačeg neprijatelja nisu zaboravljeni.

Prvi čovek Beograda rekao je da smo poslednjih nekoliko godina počeli da negujemo kulturu sećanja na taj period naše istorije, koji je bio potpuno zapostavljen, a jedan je od najvažnijih perioda u istoriji našeg naroda.

„Mislim na period balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i svega onoga što nam je upravo omogućilo da živimo danas u slobodnoj zemlji“, rekao je gradonačelnik Šapić i dodao da „želimo da našu decu u školama učimo stvarima o kojima spletom okolnosti nisu učili, te da budemo ponosni na naše pretke“.

U novembru 2023. godine otkriven je i Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999, koji se nalazi u Hajduk Veljkovom parku. Završena je konzervacija sa restauracijom spomenika Vuku Karadžiću na uglu ulica Ruzveltove i Kralja Aleksandra i restauracija bareljefa na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Imena simbola Beograda, kao što je Beogradska arena više neće biti na prodaju. „Beogradska arena” jedan je od simbola našeg grada, tu se održavaju najvažniji kulturni, sportski i svi drugi događaji i manifestacije.

Od 2010. godine „Arena” je bila na prodaju, nosila je imena raznih firmi, kompanija, a poslednje koje je nosila bilo je „Štark arena”.

Na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića Areni je u aprilu 2024. godine vraćeno izvorno ime i ona, kao ni drugi simboli Beograda, više neće biti na prodaju dokle god, kako je rekao, on bude bio na čelu grada.

Saradnja Srbije i Republike Srpske od velikog je značaja za opstanak našeg naroda, a Grad Beograd pomaže bratske gradove.

Na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića odobrena je pomoć za izgradnju Gradske kuće i opštini Sokolac u Republici Srpskoj.