Сервисни центар 11011
Кад буду завршени планирани пројекти, саобраћајно најудаљенији делови Београда, биће повезани тако да ће се за врло кратко време стизати из њих и до њих.
Захваљујући Новом српском мосту Београд ће добити потпуно нову, уређену саобраћајну инфраструктуру са обе стране реке.
Завршетком нове приступне саобраћајнице на Новом Београду и изградњом великог кружног тока пред улазак на Нови српски мост биће спојена три нова кружна тока са новобеоградске стране и формирана саобраћајница која ће са те стране реке спојити сва четири моста. Улице Јурија Гагарина, Владимира Поповића и Булевар Николе Тесле, постају практично јединствен нови булевар који пролази паралелно са Савом и Дунавом и спаја све мостове, што нема ниједан град у Европи.
Овим новим булеваром Београђани ће моћи да возе своје аутомобиле уз реке и имати могућност да, практично, у последњем тренутку одлуче преко ког ће моста прећи у други део града (Мост на Ади, Газела, Нови српски мост, Бранков мост).
Са друге стране реке биће такође формиран нови булевар који ће спојити све мостове. Биће спојени Булевар Живојина Мишића који се улива Савску улицу, она у Булевар Вудроа Вилсона, па у Карађорђеву улицу, након чега ће Београђани и са ове стране реке моћи до последњег тренутка да бирају преко ког ће моста прећи на Нови Београд, што је такође до сада било незамисливо, јер нисмо имали повезане мостове.
За последње две године реконструисано је више од 500 улица, започет је највећи саобраћајни подухват у последњих неколико деценија „Мали метро", а унутрашњи магистрални прстен знатно ће убрзати саобраћај.
Завршетком велике саобраћајнице на Новом Београду, изградњом моста и тунела, спојиће се два најудаљенија дела града, због чега је овај пројекат и назван „Мали метро”.
„На тај начин ће се практично од центра Новог Београда па до Сланачког пута стизати за само неколико минута, без икаквог заустављања. Ово ће бити један од пројеката који ће највише да промени саобраћајну слику града."
Пратећи динамику развоја Београда, Управа Града ради на бројним пројектима који ће додатно побољшати саобраћајну инфраструктуру.
Нова саобраћајна решења омогућиће лакшу мобилност за становнике нашег града, а унутрашњи магистрални прстен у самом језгру Београда знатно ће убрзати саобраћај и смањити гужве у центру.
Бројни радови на побољшању саобраћајне инфраструктуре су у току, али се Град Београд труди да и поред тога град несметано функционише.
Радови који се обављају у свим београдским општинама, допринеће лакшем и квалитетнијем животу грађана.
Нови српски мост је од огромног значаја, имаће по две траке у сваком правцу, као и посебну баштицу за трамваје, бициклистичку и пешачку стазу.
Уз тунел, који ће бити наставак у потезу од Економског факултета до Булевара Деспота Стефана, биће направљена веза која ће „прокрвити“ тај правац.
На Новом Београду ће бити изграђено пет кружних токова, што представља нову саобраћајну еру у нашем граду.
Први завршен кружни ток повезује Улицу Владимира Поповића са Булеваром Зорана Ђинђића, други два булевара, Булевар Николе Тесле и Булевар Михајла Пупина, а у једном од најфреквентнијих делова Новог Београда, где су раније биле честе гужве и застоји, пуштен је у рад кружни ток код Ушћа.
Четврти кружни ток је планиран на углу Улице Милентија Поповића и Булевара Михајла Пупина, а пети ће бити изграђен на укрштању Земунског пута и Улице Владимира Поповића.
Нови кружни токови у Београду знатно ће побољшати функционисање саобраћаја.
Формирањем кружних токова се убрзава саобраћај, смањују гужве и повећава безбедност.
Кружним токовима се смањењују гужви у граду, а безбеднији су него обична раскрсница, јер у кружни ток не може да се уђе великом брзином.
Уз завршетак тунела и Новог српског моста, фомира се нова саобраћајна петља на Новом Београду у оквиру које се налази и нових пет кружних токова.
Градоначелник Шапић најавио у децембру 2024. године изградњу кружног тока на Тргу републике који ће се радити упоредо са четири пројекта: кружним током на Тргу Николе Пашића, проширењу аутобуске станице такође на овом тргу, дефинисање такси станице код Палате „Албанија” и пуштање у саобраћај Васине улице. „Све ћемо везати са практично потпуно преправљеном Улицом Драгослава Јовановића, где смо променили улазак и излазак из гараже и учинили је једносмерном из правца Трга Николе Пашића ка Улици краља Милана", рекао је том приликом градоначелник Београда.
„Мишљења смо да ћемо по окончању радова на кружном току и сату, који ће се налазити у средини, добити не само нови симбол Београда већ и у исто време много безбеднији и проточнији саобраћај у центру града.”
Семафори на кружном току код Бранковог моста су пуштени у рад и укључени су у шпицевима, радним данима од 7 до 10 и од 14.30 до 18.30 часова. У осталом периоду биће трепћуће жуто, када би се требало придржавати правила која иначе важе у кружном току.
Постављање семафора на кружне токове показало се као ефикасно решење у земљама попут Шпаније, Немачке, Италије и Хрватске, а код нас до сада није примењивано.
„Моја улога и јесте да доносим у Београд ствари које никада нисте видели, која је моја улога ако се бавим само оним што сте видели.“
Према речима градоначелника Александра Шапића, ово ће постати стандард у Београду, као и у свим развијеним европским метрополама, семафори се неће стављати тамо где нема потребе за тим.
Унутрашњи магистрални прстен у самом језгру Београда знатно ће убрзати саобраћај и смањити гужве у центру града.
Новоформирани унутрашњи магистрални прстен повећаће проточност саобраћаја од Бранковог моста до почетка Булевара војводе Бојовића и смањити гужве јер ће, користећи ову обилазницу, грађани далеко брже стизати с једног на други крај града него када возе кроз центар.
План је да се наредне године заврши пројекат затварања за колски саобраћај деонице уз Калемегдан, како би се преко Кнез Михаилове он пешачки повезао са Теразијама.
Аутобуска станица Београд од септембра 2024. године се налази на новој локацији, у Блоку 42. Изграђена је преко пута старог Бувљака по свим светским стандардима. Довољно је комотна да прими велики број аутобуса који свакодневно долазе из различитих праваца Србије, а на овај начин је растерећен саобраћај у центру града где су били чести застоји.
Простире се на површини већој од 9 хектара и има 65 перона. До ње се брзо стиже трамвајем, аутобусом и БГ возом.
Град се труди да умањи саобраћај у централној градској зони, а измештањем аутобуског превоза на Нови Београд, лакше се функционише, могу да се прошире пешачке зоне и да се знатно брже путује кроз центар.
Град Београд од јуна 2022. године интензивно ради на решавању загушења саобраћаја.
У Новом Београду је проширено више улица, као што је вертикала у Булевару Зорана Ђинђића, од кружног тока до Студентске улице која је проширена за једну траку, од Студентске преко Тошиног бунара, а ради се од Египатске до улаза у Војвођанску улицу.
Ради се на саобраћајном растерећењу општина Раковица и Вождовац. Реконструише се водоводна мрежа у Драјзеровој улици, а након ових радова, Драјзерова ће бити проширена на три траке.
Исто ће се догодити и са делом Булевара војводе Мишића.
У плану су и радови на тунелу од Аутокоманде до Сењака. Тунел би омогућио да се након преласка Моста на Ади десно скреће за Баново брдо и Пожешку улицу, а лево за тунел који „излази” испод Аутокоманде.
Вишњичка улица је постала булевар у рекордном року, што је допринело великом растерећењу саобраћаја у овом делу града.
Реконструкцијом Вишњичке и улице Мије Ковачевића, промењен је свакодневни живот становника Београда, а с обзиром на то да се овај потез налази и на траси прве линије метроа, у будућности ће се растеретити саобраћај у овом делу града.
Улица Николе Добровића, са четири траке је проширена на седам.
Решења се праве и за стари део града како би саобраћај био проточнији. Тако су проширена стајалишта на Зеленом венцу.
Карађорђева је учињена поново проходном, а у саобраћај за сва возила је пуштена и Васина улица.
„Грађанима ће додатне саобраћајне траке много значити јер ће смањити гужве“.
Реконструисана је Призренска улица у општини Стари град. Реконструкцијом је улица проширена за појас поплочан коцком, а променом начина паркирања ова важна саобраћајница у центру града доприноси бољој проточности саобраћаја.
Реконструкцијом и проширењем централних градских саобраћајница, Град Београд ради на убрзавању протока саобраћаја.
У току су радови на пробијању подвожњака који ће спојити Булевар уметности са Булеваром Црвене армије. Ово је још један од комплекснијих пројеката, будући да иде испод пруге, без угрожавања железничког саобраћаја. Стратешки је важан за саобраћај на Новом Београду.
Повезивањем ова два велика булевара растеретиће се саобраћај из најпрометнијих новобеоградских улица, Омладинских бригада и Тошиног бунара.
„Занимљиво је да ће ово бити први булевар који ће спојити Саву и Дунав. До сада у Београду није постојала улица која повезује наше две реке“.
Изградњом пешачко-бициклистичког моста спојиће се Нови Београд од Блока 70 до Аде Циганлије.
Тај мост би требало да споји не само Нови Београд са Адом Циганлијом већ и да пружи могућност грађанима да дођу и до новог зоолошког врта, који ће бити измештен из центра града и лоциран на Ади Циганлији.
Град Београд је изградио или започео градњу 2.500 паркинг-места. У марту 2025. године је изграђен паркинг-простор у Пауновој улици на Бањици са 64 нова места, а изграђено је 440 нових паркинг-места у новобеоградским блоковима 61, 62, 63 и 64.
„За последње две године, од када се налазим на челу Града Београда, обезбеђено је дупло више паркинг-места него за претходних десет година."
„Пинки” је прва подземна гаража, која је у Београду изграђена од 2005. године.
Тренутно се граде подземне гараже у Влајковићевој и Скерлићевој улици, а планирана је и градња подземних паркинг-објеката код „25. маја", пијаце „Бајлони" и хотела Бристол.
Завршетком подземних гаража умногоме ће се олакшати паркирање јер сваке године има од 10.000 до 15.000 новорегистрованих возила у главном граду.
