Увођење реда и безбедност

Уређено је приобаље уклањањем нелегалних објеката, повећана је ефикасност локалне администрације увођењем Сервисног центра, уведена је стандардизација возила у јавном превозу, као и синхронизација рада свих комуналних предузећа, а Београдска арена више неће носити име спонзора јер јој је враћено изворно име.

За само десет месеци, колико је било потребно да се уклоне сви нелегално постављени сплавови, Сава и Дунав су „продисали", а тиме и сви грађани који живе у непосредној близини река или уживају у шетњи дуж њихових обала. Уклањањем нелегалних сплавова грађани добијају уређенија шеталишта са мање буке.

Још 2022. године, Александар Шапић је најавио да ће уколико буде био изабран за градоначелника Београда, један од његових приоритета бити уређење обала београдских река, увођење комуналног реда на приобаљу, како би Београд на прави начин искористио природно благо које има, а то је да лежи на обалама Саве и Дунава.

Сплавови су сада у обавези да имају легалне прикључке за струју и воду, пречишћиваче отпадних вода, морају да поштују прописани ниво буке и не могу више бити ноћни клубови. Такође, морају бити на прописаној удаљености, како би становници овог дела Београда после више деценија могли да виде реку.

Одређено је 30 локација на Савском шеталишту, извршена је лицитација, а затим је започето уклањање свих нелегалних објеката. Са савског шеталишта уклоњено је више од 90 нелегалних сплавова.

Након тога, уређен је и потез савске обале од Бранковог моста до Ушћа, са којег је уклоњено више од 20 сплавова. Београђани коначно могу да виде један од симбола града, Калемегданску тврђаву, а на овој локацији, убудуће, неће се налазити више ниједан сплав.

Наставило се са уклањањем нелегалних објеката и уређењем обале Дунава. Са шеталишта „25. мај“ уклоњени су сви нелегални сплавови, а обала је уређена. Акција се наставља на потезу од хотела „Југославија“ до Земуна. На овом потезу такође је извршена лицитација, одређено је колико сплавова и на којим позицијама може остати.

Чим је завршена прва фаза рашчишћавања обале од Бранковог моста до Ушћа, уместо бројних сплавова различитих величина од којих се није видела ни река, ни супротна страна обале, а неретко је било затрпано смећем и то мало воде између плутајућих објеката, Београђани сада могу да уживају у погледу на Калемегдан.

Завршена је лицитација за дунавску обалу, од Земуна до Ушћа, као и за позиције код Куле Небојша. Од Земуна до Ушћа укупно ће бити 51 једница закупа, а код Куле Небојша пет јединица закупа.

Слика са београдских обала сада се драстично разликује од оне коју су Београђани и гости престонице могли да виде раније. Како је најавио градоначелник Александар Шапић обилазећи сâм завршетак тих радова крајем лета 2024. године, за годину дана Београд ће добити „онолико плутајућих објеката и сплавова за колико смо сматрали да је оптимално, а то је за две трећине мање него што их је било”.

Према речима градоначелника Шапића, биће око 80 сплавова укупно на обе обале Дунава и Саве, а било их је више од 200. На потезу од Бранковог моста до Ушћа српска престоница ће добити једно од најлепших шеталишта поред реке у овом делу Европе.

„Морам да признам да осећам велико задовољство јер мислим да нико осим мене, пре две године када сам први пут о томе говорио, није веровао да је могуће спровести овакву акцију”, поручио је градоначелник Шапић у августу 2024. године обилазећи обалу од Саве до Бранковог моста.

Градоначелник Београда Александар Шапић је подсетио да су се приликом уклањања објеката на води трудили да ничија имовина не буде уништавана.

Циљ је да се приобаље уреди и да се на води нађу само објекти који имају дозволу и испуњавају одређене услове, пре свега безбедносне и хигијенске, истакао је том приликом градоначелник Београда.

Прва фаза великог безбедносног пројекта Града Београда званично је завршена 26. фебруара 2025. године када је са радом почео Командно-безбедносни центар у Тиршовој улици. 

Овим пројектом Град Београд подиже ниво безбедности својих суграђана, а посебно деце, на највиши могући ниво.

Велики безбедносни пројекат Града Београда изводи се у сарадњи са полицијом и у сталној комуникацији је са њеним припадницима.

Задатак ове службе биће да дању патролира у близини и око школа и вртића, а увече у стамбеним насељима и да води рачуна о ономе шта се дешава. 

- Желимо да максимално растеретимо рад београдске полиције. Радимо на безбедности као ниједан град у региону. Безбедност је за нас један од најважнијих сегмената и њему смо у потпуности посвећени - рекао је Шапић, у свом обраћању медијима, у децембру 2024. године.

У првој фази покривена су дворишта свих београдских основних школа, односно 261 објекат. У Командно-безбедносном центру налазе се надзорне камере свих београдских школа и њима је покривен сваки „педаљ" школског дворишта. Камере у себи садрже софтвере за препознавање ватреног и хладног оружја и приликом детектовања предмета који угрожавају безбедност деце аутоматски шаљу сигнал центру. 

У плану је да све основне школе и вртићи имају врсту „паник" апликације преко које ће запослени у васпитно-образовним установама моћи да обавесте полицију уколико примете опасност по безбедност деце у најкраћем могућем року.  

Читав пројекат је рађен у складу са заштитом личних права, а према инструкцијама заштитника грађана.

Постављање видео надзора у свим школама и вртићима, један је од највећих безбедносних пројеката у Београду. Сви вртићи и школе у Београду биће покривени системима видео-надзора са камерама које имају посебне сензоре. Основне школе (261 објекат) су већ покривене овим системом, а до краја јесени 2025. године биће постављен видео надзор и у свим вртићима. Командно-безбедносни центар налази се у Тиршовој улици. 

Видео надзор ће функционисати 24 часа дневно и биће повезан са комунално-безбедносним станицима. Овим системом ће бити покривене све урбане средине на територији града и уколико се утврди да има било чега што угрожава безбедност грађана, о томе ће бити обавештена полиција.  

Комунално-безбедносне станице биће постављене у свих 17 београдских општина. Град ће на тај начин имати најмодернији централни видео-надзор свих школских и предшколских дворишта са софтвером који не постоји у овом делу Европе.

До марта 2025. године постављено је 15 комунално-безбедносних станица. До краја 2025. године, према ранијим најавама, биће постављено више од 50 објеката, а како је градоначелник Александар Шапић на конференцији за новинаре 19. марта 2025. године најавио постоји могућност да до краја 2025. године буду постављенe све 104 станице.

Постојаће један централни надзор над свим камерама, али ће сваки део града поред тога имати и комунално-безбедносну станицу. Оне ће бити повезане са школама и вртићима у околини одакле ће екипе да их обилазе у току дана.

Постављањем надзора у свим школским двориштима и двориштима вртића, Град Београд показује спремност на физичко-техничку подршку полицији, пре свега, на местима где деца проводе највише времена, а очекује се да ће овај пројекат, који се спроводи на иницијативу Александра Шапића, највећим делом бити реализован у 2025. години.

Београд ће добити 104 комунално-безбедносне станице, до сада је постављено 15 објеката.

Комунално-безбедносна станица, која је прва постављена, на Новом Београду.

Током 2022. године основан је нови градски Секретаријат за инспекцију, надзор и комуникацију, редефинисани су послови и улога комуналне милиције у Београду, промењен је назив у „Београдски лични" – БЕЛИ. Бели је припадник комуналне милиције, асистент и помоћ сваком грађанину, на услузи Београђанима - пријатељ, асистент, заштитник, надзорник.

Београдски лични асистенти - БЕЛИ воде рачуна о комуналном и јавном реду и биће распоређени широм града у нове 104 комунално-безбедносне станице. Поред тога што ће надзирати школе и вртиће њима ће грађани моћи да пријаве комунални проблем. 

Ради повећања ефикасности локалне администрације, 2023. године, на иницијативу градоначелника Александра Шапића, са радом је почео Сервисни центар. Све градске службе су на једном месту, Београђани више не морају да размишљају о томе ко је за шта надлежан.

Сервисни центар је отворен са циљем да грађани на једном телефонском броју могу да добију све информације од комуналних, јавних и других предузећа чији је оснивач Градска управа.

Тако је почео процес синхронизације рада јавних и комуналних предузећа.

Сервисни центар града Београда је доступан 24 часа седам дана у недељи на број 11011, као и путем имејл адресе [email protected] за све врсте пријава, питања, примедби и предлога грађана на комуналне проблеме у Београду, градске службе и секретаријате.

Сервисни центар града Београда обједињује систем комуникације између Градске управе града Београда и јавних комуналних предузећа, секретаријата, као и пријаве из надлежности инспекцијских служби.

У оквиру Сервисног центра налазе се следећа предузећа: ЈКП „Београдски водовод и канализација“ , ЈКП „Београдске електране“ , ЈКП „Јавно осветљење“ , ЈКП „Паркинг сервис“ , ЈКП „Зеленило Београд“ , ЈКП ГСП Београд, ЈКП „Београд пут“ , ЈКП „Градска чистоћа“ , ЈП „Градско стамбено“ , ЈКП „Инфостан и технологије“ и Комунална милиција. 

Позивањем Сервисног центра Београђани добијају информацију коме да се обрате уколико то није Град. До сада је остварено више од два милиона позива Београђана.

Оваквим системом не могу да се похвале ни градови који су далеко економски снажнији од Београда.

 Од 8. маја 2024. године почела је да се примењује Одлука о такси превозу да сва такси возила морају бити беле боје.

Таксисти су имали рок до 2024. године да је примене. На улицама Београда је више од 6.000 такси возила.

По први пут је уведена стандардизација свих возила која учествују у јавном превозу Београда. Постављени су нови услови и опрема које свако возило мора да поседује како би учествовало у јавном превозу. Уведен је дупли ГПС систем за праћење возила, свако возило мора да има вај-фај уређај, апарат за куповину карата путем платних картица (у периоду када се јавни превоз плаћао – до 1. јануара 2025. године), дисплеј са најавом стајалишта, као и звучну најаву. Сва нова возила која учествују у јавном превозу биће плаве боје. У плану је да до краја 2026. године буде обновљен читав возни парк града Београда, да на улицама буде више од 1.300 нових плавих аутобуса, као и нови трамваји и тролејбуси.

Уведена је пракса ноћних радова, радова викендом и ван саобраћајних шпицева, а рад свих јавних предузећа је синхронизован, јер се тај модел показао као најбољи за неометано функционисање града.

Реконструкција Вишњичке улице на Палилули је била један од најсложенијих подухвата када је реч о самом процесу рада јер овом саобраћајницом свакодневно пролази велики број возила. Ово је био главни разлог зашто је Град настојао да максимално скрати рок радова, како би грађани долазили што мање у стресне ситуације због застоја у саобраћају: радови су текли ноћу, викендима, ван шпица, у току лета.

Градоначелник Александар Шапић је истакао да је примењен пример рада који је подразумевао да се синхронизованим радом свих градских и републичких служби о једном трошку и у истом временском периоду заврши реконструкција уз што мање угрожавање свакодневног живота Београђана.

Градоначелник је више пута истицао да симболи Београда неће бити на продају, па је, на пример, враћено изворно име „Београдској арени“, уклоњен стари назив и постављен нови. Београдска арена постала је београдска - прешла је из ДОО у јавно предузеће.